У споју науке и умјетности – 170. година од рођења Николе Тесле

У дугој традицији српских културних, духовних и научних достигнућа, чини се да се
једно име посебно истиче, јер његове заслуге надилазе локални карактер, те постају
свјетски значајне. Од маленог села Смиљан у Лици, па све до Њујорка, протеже се
историја једног живота, живота свијетлог у сваком погледу, јер Никола Тесла својим
бивањем и дјеловањем одражава метафору свјетлости као знања у сваком могућем
смислу. Управо стога се ове године обиљежава 170. годишњица од његовог рођења, те
прославља свјетлост тежње за напретком и знањем. У складу с тим, у нашој школи
организовано је обиљежавање наведене годишњице, а ученици виших разреда су
заједно са својим наставницима припремили низ различитих активности у оквиру
програма посвећеног животу и дјелу Николе Тесле. Наставници Александра
Цвијетиновић и Предраг Тодић су заједно са ученицима припремили низ различитих
активности, између осталог и драмске комаде о Николи Тесли, презентацију, затим
експерименте, али и приказивање краћих филмова. Наставница Радмила Максимовић је
заједно са ученицима припремила малу изложбу портрета Николе Тесле, док је
наставница Стојанка Мирковић са ученицима шестог разреда припремила рецитације
на енглеском језику. Захваљујемо се свим ученицима и наставницима на
припремљеном програму и на томе што су успјели да у потпуности одразе свестраност
лика Николе Тесле, те да ухвате титраву линију која раздваја просторе, на први поглед
крајње удаљене, али у лику и дјелу Николе Тесле као никад раније обједињене.
Обједињене између осталог и чињеницом, можда не случајном, да је исте године рођен
и један од највећих српских композитора Стеван Стојановић Мокрањац, чињеницом да
је Тесла за живота истицао да му је омиљени пјесник Јован Јовановић Змај, чињеницом
да Никола Тесла и данас служи писцима као инспирација, што је потврдио Владимир
Пиштало у роману „Тесла, портрет међу маскама“, али и тиме, што је још за Теслиног
живота, Лаза Костић сматрао како је неопходно да се споје највећи српски геније и
највећа муза српске књижевности Ленка Дунђерски.