Адреса: Главна улица 81, 76329 Велика Обарска | Е-пошта: [email protected] | Телефон: +387 55 383 552
Вишњићеви дани: ријеч која памти – Сара Јањичић друга на литерарном конкурсу
У оквиру 33. „Вишњићевих дана“ Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ – Градски одбор Бијељина расписало је литерарни конкурс за ученике основних и средњих школа. Овога пута ученици су позвани да се врате једној од најпотреснијих Вишњићевих пјесама, оној о боју на Чокешини, и да промисле шта она данас има да каже нама, али и онима који ће доћи послије нас. Чокешина се с правом назива српским Термопилом. Као што се некада шачица Спартанаца супротставила моћној војсци и тиме ушла у легенду, тако су и браћа Недићи са својим друговима 1804. године, под манастиром Чокешином, одлучили да се боре до посљедњег даха, иако су знали да побједе нема. Нису мислили на спас, већ на образ. Нису бирали лакши пут, него онај достојан човјека. Управо зато Вишњић о њима не пјева као о пораженима, већ као о онима који су побиједили страх, а смрћу задобили бесмртност. Порука ове пјесме не припада само прошлости. Част, храброст, вјерност датој ријечи и спремност да се стане иза онога што је исправно су непролазне вриједности које не застаријевају ни у једном времену. Савременом човјеку, окруженом брзином, лаким рјешењима и пролазним узорима, Чокешина говори да се величина не мјери исходом борбе, него снагом карактера. Потомцима оставља завјет да памте, јер народ који заборави своје јунаке губи и сопствено лице. Вишњић је, слијеп за свијет око себе, видио оно најважније: да човјек живи онолико колико живи успомена на његова дјела, или, како је то овјековјечио Његош, чије име наша школа с поносом носи:
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
Оно што човјек учини, добро или зло, не нестаје с њим, већ остаје да свједочи о њему кроз покољења. Управо стога је наша школа посебно поносна што је ученица осмог разреда Сара Јањичић, под менторством Маје Медан Радмановић, освојила другу награду у категорији основних школа. Сара је у свом раду показала зрелост мисли, осјећај за ријеч и способност да древну поруку пренесе у данашње вријеме. Тако је доказала да Вишњићеви стихови и даље проналазе пут до младих срца, а школи која носи Његошево име нема веће радости од ученика који разумију да се из прошлости не узима пепео, него ватра. Сари од срца честитамо на великом успјеху и желимо јој још много надахнутих редова. Захваљујемо се и наставници Маји Медан Радмановић на труду, знању и посвећености с којима је своју ученицу водила до овог успјеха.
